Za određivanje tipa dimnjaka i prečnika dimne cevi, u skladu sa dijagramima poprečnih preseka preduzeća Schiedel, potrebni su sledeći podaci:
- vrsta goriva (gas, lož ulje, čvrsta goriva)
- vrsta kotla za grejanje - model/proizvođač (ako ovaj podatak nije poznat onda je potreban podatak o vrsti konstrukcije)
- princip rada dimnjaka (zavisno od dovoda vazduha iz prostorije ili nezavisno od dovoda vazduha iz prostorije)
- snaga grejanja u kW (ako ovaj podatak nije poznat potreban je podatak o površini prostorije koja će se grejati)
- visina dimnjaka od priključka dimne cevi do vrha

Na osnovu dosadašnje prakse za porodičnu kuću potrebni su sledeći prečnici:
- centralno grejanje na pelete, lož ulje i gas  Ø14 cm
- kondenzacione peći  Ø12 - 14 cm
- centralno grejanje na čvrsta goriva  Ø18 do 20 cm
- kaljeve peći, zatvoreni kamini  Ø18 do 20 cm
- otvoreni kamini  Ø20-25 cm

Napomena: gore navedeni prečnici su dati u grubim rasponima, stoga je neophodno za precizan rezultat koristiti dijagrame, odnosno toplotne proračune za izbor preseka dimnjaka i to po standardu EN 13384-1 za jedno ložište na vertikali, odnosno EN 13384-2 za više ložišta na jednu vertikalu.

• Proveriti da li je bojler dobro dimenzionisan u odnosu na potrošnju tople vode
• Neispravan je elektro grejač
• Ukoliko je temperatura vode u sistemu centralnog grejanja niža od temperature vode u bojleru, a protok vode u izmenjivaču vode nije kontrolisan ( elektro magnetnim ventilom, pumpom ili manuelno – loptastim ventilom ) može doći do hlađenja vode u bojleru putem izmenjivača toplote
• Recirkulacioni vod nije izolovan. Pogledati pitanje br.1
• Proveriti napon struje. Ukoliko je nizak napon, el.grejači neće raditi punim kapacitetom.

Za izbor sanacionog sistema i određivanje prečnika dimne cevi, u skladu sa dijagramima poprečnih preseka preduzeća Schiedel, potrebni su sledeći podaci:
- grejni kotao - model/proizvođač
- princip rada dimnjaka (zavisno od dovoda vazduha iz prostorije ili nezavisno od dovoda vazduha iz prostorije)
- snaga grejanja u kW
- prečnik, dužina i ugao dimovodne cevi
- izvođenje i poprečni presek postojećeg dimnjaka
- visina dimnjaka od priključka dimne cevi do vrha dimnjaka
- visina iznad krova.

Dimnjak treba da se gradi što bliže slemenu, time će visina dimnjaka iznad krova biti najkraća. Na taj način, dimnjak će se veći deo nalaziti u toplom delu zgrade pa će se dimni gasovi sporije hladiti.
Najnepovoljniji položaj je na spoljnem zidu, sa one strane kuće gde je okapnica, pošto je tu visina dimnjaka najniža, što prvenstveno ne odgovara unutrašnjim kaminima.

U tom slučaju visina dimnjaka iznad krova je najduža pa se usled velike krovne površine iza njega preporučuje dodatno statičko ojačanje, odnosno nameštanje snegobrana, što poskupljuje izgradnju.

Otvori u etažnoj ploči moraju biti za oko 6 cm (po 3cm sa svih strana) veći od osnovne dimenzije plašta dimnjaka. Veći otvori znatno olakšavaju zidanje dimnjaka, posebno kod višespratnih zgrada gde je teško napraviti otvore precizno jedan iznad drugog.

Po završetku montaže dimnjaka u otvore oko dimnjaka ugrađuju se ploče od tvrde mineralne vune koje ujedno omogućavaju dilataciju dimnjaka.

Od drvene krovne konstrukcije je potrebno dimnjačku vertikalu odaljiti minimalno od 5 do 10 cm, a medjuprostor popuniti mineralnom vunom.

Dimnjak, se svakako obradjuje na isti način kao i prostor u kome se nalazi. Ipak, ovde naglašavamo da je ranije bilo uobičajeno da se dimnjaci obzidjuju što se danas odnosi na neproverene i neatestirane dimnjake koji se mogu naći na našem tržištu. Kada govorimo o SCHIEDEL dimnjačkim sistemima njih nije neophodno dodatno obzidjivati jer imaju sve potrebne ateste i sertifikate o vatrostalnosti i protivpožarnoj otpornosti koje najviši, važeći i u našoj zemlji EN standardi propisuju. Sve ovo SCHIEDEL dimnjačke sisteme ih čini, ne samo sigurnim već i jeftinijim rešenjem od ostalih.
Shodno prethodnom, a u slučaju montažne izgradnje objekta na vertikalu SCHIEDEL dimnjaka mogu se zalepiti obloge od vatrostalnih materijala.

Pri tom treba poštovati zakonom propisane odredbe o otpornosti materijala na vatru.

Razmak dimnjaka od zapaljivih materijala zavisi od pojedinih sistema dimnjaka, pa je shodno tome različit.

Uopšteno, za Schiedel dimnjacke sisteme je preporuka da od dimnjackih plašteva pa do drvenih greda i drvenih zidova razdaljina iznosi najmanje 5 cm.

Međuprostor se mora popuniti vatrostalnim i toplotno neprovodljivim građevinskim materijalom koji ne menja svoj oblik (ploče od mineralne vune).

Takođe treba poštovati građevinske propise i standarde koji su u primeni.

Na dimnjake možemo da priključimo više ložišta, ali ta ložišta moraju koristiti istu vrstu goriva i moraju raditi na istom principu.

Na primer, na jednu vertikalu dimnjaka možemo da priključimo do 3 atmosferske peći na gas, sa pojedinačnom snagom do maks. 30 kW (znači, ukupno maks. 90 kW). Pri tom razdaljina između najniže i najviše postavljenog priključka može da iznosi maks. 6,5 metara.

Takođe, na jednu vertikalu dimnjaka možemo da priključimo do 3 peći na čvrsta goriva pojedinačne snage do maks. 20 kW (ukupno maks. 60 kW). Razdaljina između najniže i najviše postavljenog priključka može da iznosi maks. 6,5 metara.

Za ovo pravilo postoji izuzetak koje se odnosi na natrpitisna gasna lozista koja se priključuju na posebno za njih konstruisan SCHIEDEL QUADRO dimnjak koji omogućuje i do 10 priključaka na vertikalu.

Vlastiti dimnjak moraju da imaju:
- sva ložišta na čvrsta goriva, snage veće od 20 kW
- sva atmosferska ložišta na gas, snage veće od 30 kW
- sva ložišta na lož ulje i gas sa gorionikom sa ventilatorom
- unutrasnji kamini
- kaljeve peći
- sva specijalna ložišta

Najmanja potrebna visina „vlastitih“ dimnjaka, znači dimnjaka sa jednim priključkom, jeste 4 metra, mereno od priključka peći na dimnjak do vrha dimnjaka.

Kod zajedničkih dimnjaka na koje su priključene peći sa prirodnom vučom na čvrsta goriva najmanja visina iznosi 5 metara.

Najmanja potrebna visina dimnjaka za otvorene kamine iznosi 4,5 metara.

Kod izgradnje dimnjaka blizu slemena njegova visina iznad trebalo bi da iznosi najmanje 50 cm.

Ako je dimnjak udaljen od slemena više od jednog metra razdaljina od vrha dimnjaka do površine krova trebalo bi da bude najmanje 100 cm, mereno pod pravim uglom.

Kod sistema dimnjaka UNI plus, ADVANCE, QUADRO i MULTI u ugaone kanale možete da ugradite naš armaturni komplet. Na taj način će izgradnja dimnjaka visine do 3 metra iznad krova biti znatno lakša.
Kao alternativa ovoj varijanti može se primeniti klasično obziđivanje dimnjaka od poslednje etažne ploče ili konzolne ploče.

Preporučuje se da se dimnjaci u hladnim potkrovljima i iznad krova dodatno izoluju, pošto na taj način dimni gasovi zadržavaju višu temperaturu i time dimnjak ima bolju vuču. Takođe, time sprečavamo neželjenu kondenzaciju dimnih gasova u samom dimnjaku.

Kod sistema UNI plus dimnjake bi trebalo dodatno izolovati samo u slučaju da je temperatura dimnih gasova niža od 100 °C, kao i u zgradama koje su visoke preko 15 metara.

Ugradnjom Schiedel prefabrikovanog završetka dimnjaka OBLOŽNOG ELEMENTA je omogućeno umetanje dodatne toplotne izolacija vrha dimnjačke vertikale.

Vratanca za čišćenje su obavezni element početka dimnjaka.

Pored toga vratanca treba ugraditi i u potkrovlju ili na gornjem spratu, ako je visina dimnjaka preko 9m.

Kod nepristupačnih krovova i potkrovlja, odnosno kada pristup za čišćenje nije obezbeđen preko vrha dimnjaka, treba ugraditi vratanca za čišćenje u potkrovlju, tavanskom prostoru, odnosno na poslednjem spratu zgrade, bez obzira kolika je visina vertikale.

Vratanca za čišćenje nije dozvoljeno ugraditi u spavaćim sobama iz bezbednosnih razloga.

Takodje, primenom pravila da početak dimnjacke vertikale treba da bude u podrumskom ili garažnom prostoru se na najbolji mogući način resava pozicija vratanaca. To znači da je neophodno da ona budu u zajedničkom prostoru(podrumi, garaže, hodnici, stepenista...) čime se omogućuje, ne samo pristup za pregled i čisćenje, već i veća bezbednost.

U svakom slučaju vratanca, kao izuzetno važan i odgovoran element sistema dimnjaka, trebaju da imaju odgovarajuće sertifikate kako ne bi došlo do ugrožavanja života ljudi i materijalnih dobara.
Schiedel troslojna dimnjačka vratanca, kao sastavni deo sistema imaju protivpožarnu otpornost prema najvišim EN standardima.

Prilikom izlaska iz peći temperature gasova su relativno niske usled visokog iskorišćenja savremenih peći. Kao posledica ovoga, u dimnjacima se javlja kondenzacija dimnih gasova. Većina dimnjaka stare generacije, koji su primereni za visokotemperaturna ložišta zbog svoje zastarelosti i prevazidjenosti nemaju element za sakupljanje kondenzata. S druge strane savremeni dimnjaci poput SCHIEDEL sistema su opremljeni kondenzacionim posudama i preporuka je da preko sifona budu priključene na odvodni sistem. Pre svega, odvod kondenzata treba spojiti ukoliko je na dimnjak priključeno gasno ložište.

Ova oznaka u suštini znači da je dimnjački sistem ispitan prema svim zahtevima koje pred njim postavljaju EN standardi i da ih istovremeno i ispunjava.
Ukratko, CE znak garantuje da je dimnjak bezbedan za eksploataciju i primeren za vrstu goriva i ložišta za koje je i namenjen.
Na našem tržištu jedino SCHIEDEL proizvodi nose CE znak kvaliteta.
Postoje dva tipa oznake CE: jedna oznaka je za dimnjake otporne na sagorevanje čađi i druga za dimnjake otporne na vlagu.

Npr.: Sistem dimnjaka Schiedel ABSOLUT ima sledeću oznaku:

EN 13063-1:

T400 N1 D3 G50

T400 = najveće temperaturno opterećenje sistema  za vreme neprekidnog rada
N1 = sistem dimnjaka sa potpritiskom, sa stepenom zaptivenosti 1
D3 = suvi rad sa stepenom korozije 3 (gas, lož ulje i čvrsto gorivo)
G50 = sistem otporan na sagorevanje čađi; udaljenost dimnjaka od zapaljivih materijala 50 mm

EN 13063-2:

T200 N1 W2 O 00

T200 = najveće temperaturno opterećenje sistema za vreme neprekidnog rada
N1 = sistem dimnjaka sa potpritiskom, sa stepenom zaptivenosti 1
W2 = radni sistem otporan na vlagu, stepen korozije 2 (gas i lož ulje)
O 00 = sistem dimnjaka koji nije otporan na sagorevanje čađi; ne treba uzeti u obzir rastojanje od zapaljivih materijala

Poklopac, odnosno kapa protiv kiše u principu ometaju normalan tok dimnih gasova.

Ipak, njihovo nameštanje preporučuje se na svim dimnjacima koji se povrememo koriste (dimnjaci za unutrašnje kamine) ili služe kao rezervni - sigurnosni dimnjaci (prvenstveno u višespratnim zgradama).
Kape su obavezne na svim dimnjacima sa metalnim ili plastičnim cevima koji nisu povezani sa odvodnim sistemom.

Ako je dimnjak povezan sa odvodnim sistemom kapa na vrhu dimnjaka nije potrebna.

U svakom slučaju moderna ložišta uzrokuju pojavu kondenzata u samom dimnjaku u mnogo većoj količini nego što je vlaga koja nastaje usled atmosferskih padavina. Ukratko to znači da zaštitna kapa ne može rešiti problem nastanka kondenzata u dimnjaku ukoliko je on na njega neotporan. Ovo je opšte raširena zabluda da se problem kondenzata u dimnjaku može rešiti ugradnjom kape.

Samo savremeni dimnjak čije su cevi od materijala kao što je tehnička keramika, potpuno izolovan i sa «inteligentnom» konstrukcijom može da odoleva izazovu pojave kondenzata koga uzrokuje konstrukcija savremenih ložišta.